Vrdnička Ravanica je versko mesto koje je snažno uticalo na istoriju, identitet i kolektivno pamćenje zajednice. Njegov značaj oblikovali su dolazak monaha iz Ravanice, čuvanje moštiju kneza Lazara, proslave Vidovdana i generacije hodočasnika koje su pristizale u Vrdnik.
Tačno vreme osnivanja manastira nije pouzdano utvrđeno. Najraniji pisani tragovi potiču iz 16. veka, a zapis iz 1589. povezan je sa jeromonahom Georgijem. Posle Velike seobe, ravanički monasi su 1697. stigli u Vrdnik sa moštima kneza Lazara. Manastir je postao poznat kao Nova ili Mala Ravanica.
Sadašnja crkva građena je od 1801. do 1811. godine, a na Vidovdan 1811. mošti su svečano prenete u novu crkvu. U Vrdniku su čuvane do 1942, uz privremena sklanjanja, čime je mesto postalo važno hodočasničko središte.
Vidovdan kao praznik i kao okupljanje
Vidovdan je u Vrdniku istovremeno verski praznik, dan sećanja i društveni događaj. Bogosluženje, dolazak hodočasnika, porodična putovanja, sabor i okupljanje u porti prenosili su sećanje iz generacije u generaciju.
Posebno važna bila je 1889. godina, kada je obeleženo pet vekova od Kosovske bitke. Vrdnička Ravanica imala je naročit simbolički značaj jer su se u njoj tada nalazile mošti kneza Lazara. U manastiru su se ukrštali liturgijsko sećanje, hodočašće i javno kulturno i nacionalno značenje Vidovdana.
Manastir Ravanica nije samo mesto na kojem se čuva uspomena na prošlost. To je prostor u kojem zajednica, svakim novim okupljanjem, odlučuje šta će iz te prošlosti nastaviti da pamti.